UROLITIJAZA

 1. Šta je urolitijaza i kako ona nastaje?

Urolitijaza je patološko stanje urinarnog trakta kako kod pasa tako i kod mačaka ali i drugih vrsta životinja, pa i ljudi. Urolitijaza je termin koji opisuje stanje u kome dolazi do formiranja kamenja/urolita u bilo kom delu urinarnog trakta. Urolit je kamen koji se sastoji od male količine organske supstance – mukoidne strukture i velike količine kristala ( organskih i neorganskih).

Pojavi urolita u urinarnom traktu gotovo uvek prethodi prisustvo kristala u urinu – kristalurija.Različite vrste kristala u urinu u kombinaciji sa kristalogenim supstancama predstavljaju faktor rizika za pojavu urolitijaze, ali to ne mora da znači da će svako prisustvo kristala dovesti do stvaranja urolita.

Pored prisustva kristala važnu ulogu u stvaranju urolita imaju i sledeći elementi: genetika, koja se odnosi na vrstu odnosno rasu životinje, pol, starost, sterilizacija, životne navike (ishrana hranom za ljude), fizička aktivnost, gojaznost i unošenje vode. Jedan od glavnih preduslova za pojavu kristala/urolita je hrana. Vrsta hrane koju životinja svakodnevno unosi u svoj organizam utiče na Ph urina, specifičnu težinu i učestalost mokrenja kao i na gustinu mokraće. Analitički sastav hrane, pre svega procena proteina, ugljenih hidrata, masti, minerala i ostalih sastojaka ima ključnu ulogu u formaciji urolita.

Kristaluriju neke kolege ne gledaju kao na bolest i takva stanja se često ne tretiraju. Kod životinja koje imaju anatomski i funkcionalno normalan urinarni trakt, kristali budu eliminisani iz urinarnog trakta pre nego što se uvećaju odnosno nakupe u takvoj količini da formiraju urolite.

Glavna i osnovna podela kristala odnosno urolita je na one koji se stvaraju u kiseloj sredini/urinu i one koji se stvaraju u baznom urinu.U prvu grupu spadaju mokraćna kiselina, kalcijum oksalat i cistin.

Uroliti koji se stvaraju u baznom urnu su struviti ( triplfosfati ), kalcijum fosfati, kalcijum karbonati, amorfni fosfati i umonium biurati.

Neki uroliti kao štu su struviti, oksalati ili amorfni fosfati normalno se mogu naći u urinu. Prolongirano uriniranje i zadržavanje mokraće dovode do povećanog broja i veličine kristala u urinarnom traktu. Prisustvo struvita često ukazuje na prisustvo bakterija u urinu (staphylococcus i protes) i infekciju urinarnog trakta. Takođe cistini i urati su česti pokazatelji poremećaja u metalobizmu kod životinja, odnosno disfunkcija jetre i portosistemski šant. Određeni kristali mogu da se nađu u urinu kod upotrebe nekih lekova, naročito sulfonamida.

 2. Koji su klinički simptomi kod urolitijaze?

Klinički simptomi urolitijaze variraju u zavisnosti od lokacije urolita, njegove veličine i naravno od vrste urolita.

Poliurija (učestalo mokrenje), strangurija ili disurija (bolnost pri uriniranju), anurija (nemogućnost mokrenja) i hematurija (krv u urinu) su neki od glavnih kliničkih simptoma poremećaja donjeg dela urinarnog trakta koji mogu da nam ukažu, osim na prisustvo urolita, i na neke druge poremećaje urinarnog trakta. Uroliti mogu delimično ili potpuno da dovedu do opstrukcije uretre koja dovodi do nemogućnosti pražnjenja mokraćne bešike, njenog abnormalnog uvećanja i bolnosti. Veoma često se razvija postrenalna azotemija, a u retkim slučajevima dolazi do pucanja bešike i uroabdomena.

Klinički simptomi urolitijaze ukoliko se uroliti pojave u gornjem delu urinarnog trakta su nespecifični, a neretko protiče i asimptomatski. Neki od simtpoma su mikroskopska ili makroskopska hematurija, renalna disfunkcija ( pijelonefritis ili obstruktivna uropatija-azotemija) i bol u stomaku koji ne mora uvek biti prisutan.

 3. Kako se dijagnostikuje urolitijaza?

Urolitijaza je takvo patološko stanje koje može da traje mesecima pa i godinama, a da to ni vlasnici ne veterinari ne primete. Ukoliko prisustvo urolita ne remeti normalne životne funkcije naših ljubimaca, taj proces može da traje prilično dugo dok životinja ne poseti svog veterinara.

Rana detekcija prisustva urolita je ključna u rešavanju problema bez posledica. Vlasnici se obično jave svom veterinaru kada primete krv u urinu, učestalo mokrenje ili kad životinja često zauzima položaj da urinira, a da pritom ne dođe do toga.

Kod postavljanja tačne dijagnoze pored kliničkih simptoma potrebno je uraditi niz analiza. Neke od prvih su klasična krvna slika i biohemijska analiza krvi pacijenta. Analiza sastava urina i urinokultura kao i mikroskopski pregled urina. Ultrazvučni pregled i snimanje rendgenom su neophodni za vizuelizaciju kamenja u urinarnom traktu, kao i za njihovu lokalizaciju. Pored ovih standardnih metoda, u bolje opremljenim ambulantama je moguće uraditi CT – kompjutersku tomografiju, MRI – magnetnu rezonancu, a u određenim situacijama i nuklearnu scintigrafiju kako bi se proverila funkcionalnost bubrega (glomerularna filtracija). Veoma je važno postaviti tačnu dijagnozu i napraviti razliku između urolitijaze i drugih poremećaja urinarnog trakta kao što su različite neoplazije, granulomatozni uretritis, strana tela u uretri, idiopatski cistitis kod mačaka (FTC).

Opstrukcija uretre sa urolitima je mnogo češća kod mužjaka zbog njihove duže i uže uretre. Važno je napomenuti da se incidencija pojave urolita u gornjim delovima urinarnog trakta kod mačaka povećala u zadnjih 10 godina ( Feline Patient- Don. R. Waldron ). Jedan od glavnih razloga je dostupnost hrane na tržištu koja je sve bogatija proteinima i samim tim dolazi do zakišeljavanja urina.

4.Kako rešiti problem?

Nakon odrađenih svih neophodnih analiza vaš veterinar će odlučiti koji je najbolji način da se problem izazvan urolitima reši.

Velik je broj faktora koji zajedno utiču na donošenje odluke, a neki od njih su lokalizacija urolita, njegova veličina kao i broj urolita. Takođe važno je utvrditi da li je prisutan bol i da li životinja može da urinira.

Sve ovo i mnogi drugi faktori određuju da li će se urolitijaza i njeni simptomi rešiti primenom standardnih metoda lečenja medicinskim tretmanom ili će se vršiti hirurško uklanjanje urolita.

Ukoliko situacija ne zahteva hiruršku intervenciju, jedan od prvih koraka je menjanje dijete kod vaših ljubimaca. U zavisnosti od vrste urolite, preporučuje se medicinska hrana. Hrana ima zadatak da menja PH urina, i na taj način stvara nepovoljnu sredinu za formiranje novih urolita, odnosno otapanje prisutnih. Pored promena u ishrani, potrebno je pojačati fizičku aktivnost kod životinja i izregulisati telesnu masu. Povećano unošenje vode dovodi do razređivanja mokraće i učestalog mokrenja, a samim tim smanjenja koncentracije kristala u urinu. Nekada je i pored adekvatne ishrane i promene životnih navika neophodna upotreba lekova i suplemenata. Neki od njih su diuretici tiazidi, podrazumeva se da nije došlo do opstrukcije urinarnih kanala i da su bubrezi zdravi. Tu su i lekovi koji menjaju Ph urina. Često je neophodno uključiti i antibiotike u terapiji urolitijaze (naročito kod struvita). Kalcijum citrat se koristi za povećanje Ph urina, a tu su još i razni suplementi koji potpomažu očuvanju normalnog stanja urinarnog trakta i funkcije bubrega, sprečavaju razvoj patogenih bakterija i stimulišu imunološki sistem.

Adekvatna i zdrava ishrana, kao i fizička aktivnost kod vaših ljubimaca, neće zasigurno sprečiti pojavu urolita, ali će se šanse za njihovo formiranje svesti na minimum. Takođe, redovne posete veterinaru će pomoći da se na vreme otkrije njihovo prisustvo i spreče komplikacije.