Edukacija2022-03-22T14:03:07+01:00
Program vakcinacije pasa
Program vakcinacije mačaka

Najčešća Pitanja

Vremenom, kako kuje stare, postaju prijemčivije za oboljenja vezana za infekciju materice. Ovde moramo da naglasimo da činjenica da se kuja kotila nema značaja da li će se oboljenje pojaviti ili ne. Jedini siguran način rešavanja ovog problema je hirurška intervencija, što kod starije jedinke nosi određeni stepen rizika. Mnoge kuje nakon “teranja” dobijaju lažnu trudnoću, što se sa godinama komplikuje, javljaju se problemi sa mlečnim žlezdama (tumori mlečnih žlezda) i opet se cela situacija može rešiti samo sterilizacijom.
Problemi vezani za tumore mlečne žlezde mogu se svesti na minimum ako se jedinka steriliše u ranom periodu života.

Sterilizacija ili ovario-histerektomija, znači totalno uklanjanje jajnika i materice. Kuju dovedete u jutarnjim satima kod nas u ambulantu (što podrazumeva da ste joj prethodno, po preporuci, uskratili hranu i vodu) i obično dolazite po nju u večernjim satima kada se prva faza buđenja iz anestezije završi.

Kuja obično može da ode samostalno kada dođete po nju. Biće verovatno malo pospana te večeri ili sutradan, mada je to individualno. Iste večeri većina može normalno da jede i pije. Šetnja je u narednim danima ograničena , na povocu i treba ih sprečiti da skaču i igraju se sa drugim psima. Za to vreme treba je sprečiti da liže ranu, jer to samo produžava period zarastanja.

Najbolje vreme je pre prvog teranja ili tri meseca nakon teranja. Kuje koje su imale štence mogu se sterilisati kada prestanu da doje i povuče im se mleko iz mlečnih žlezda.

Zahvaljujući modernoj anesteziji i neprekidnom monitoringu naših pacijenata, rizik je sveden na minimum. Promene u ponašanju posle sterilizacije veoma su retke, čak se stepen agresivnosti smanjuje kod jedinki kod kojih je ona bila izražena.Kod nekih jedinki se u starijem dobu javljaju problemi sa zadržavanjem mokraće. Najveći procenat reaguje dobro na terapiju inkontinencije. Kod većine kuja treba obratiti pažnju na ishranu, jer su podložnije gojenju. Zato ćemo vam rado pomoći u određivanju adekvatnog režima ishrane i praćenja telesne težine vaše kuje.

Potrebno je da vaš ljubimac, počevši od 7 nedelje života, primi 3 vakcine sa razmakom od 3 nedelje između svake. Takođe, te vakcine se daju jedanput godišnje do kraja života kako bi se održao imunitet. Detaljan program vakcinacije i dehelmintizacije (čišćenje od crevnih parazita) možete pronaći na stranici „edukacija“.

Štenećak je veoma zarazna bolest sa visokom stopom smrtnosti. Bolest se javlja u više formi, a sekundarne komplikacije i infekcije znatno otežavaju tok bolesti. Vakcinacija protiv štenećaka obavezna je za sve uzraste pasa.

Zarazna upala jetre – takođe veoma zarazna bolest, praćena teškim simptomima poput krvavog proliva, povraćanja i otečenog stomaka. U kasnijem stadijumu bolesti karakteristično je zamućenje jednog oka, takozvano plavo oko.

Parvoviroza pasa – je oboljenje koje je poznato kao „mačija kuga“, iako nema nikakve veze sa mačkama niti je mačke prenose. Veoma smrtonosna bolest, sa simptomima krvavog proliva i povraćanja, teške dehidratacije i sekundarnih bakterijskih infekcija. Može biti i u tzv. miokardiopatičnoj formi koja najčešće završava smrtnim ishodom.

Besnilo je najznačajnija zoonoza , tj. bolest zajednička za ljude i životinje. Psi se obavezno vakcinišu protiv besnila, ali dokazano je da je bolest češća kod mačaka, jer one imaju širi radijus kretanja i manje su pod kontrolom vlasnika. Preporučuje se vakcinacija pasa protiv besnila posebno ako žive u prigradskim područjima i selima.

Panleukopenija mačaka je bolest u narodu poznata kao mačećak, vrlo opasna i jako zarazna bolest, sa simptomima povraćanja, proliva, dehidratacije i smrtnošću od čak 80% posebno kod jako mladih i starih mačaka.

Virusni rinotraheitis (herpes virus) i Kalici virusna infekcija su virusne infekcije gornjih disajnih puteva. Posebno su osetljive mlade mačke, a bolest se manifestuje simptomima poput šmrcanja, kijanja, iscedkom iz nosa i očiju, gubitkom apetita i visokom temperaturom. Još dugo nakon ozdravljenja životinja je prenosilac bolesti.

Mačija leukemija je ozbiljna bolest koja se manifestuje stvaranjem tumorskih tvorevina na različitim organima i slabljenjem imunog sistema životinje. Prenosi se kontaktom sa zaraženom životinjom, ali i sa majke na potomstvo. Virus ima dug period inkubacije i bolest se može pojaviti i tek nekoliko godina nakon infekcije. Pre vakcinacije mora se proveriti da li je mačka došla u kontakt sa virusom, odnosno da li je zaražena, pa je preporučljivo testirati je na FeLV i FIV virus.

Besnilo je najznačajnija zoonoza , tj. bolest zajednička za ljude i životinje. Psi se obavezno vakcinišu protiv besnila, ali dokazano je da je češća kod mačaka, jer one imaju širi radijus kretanja i manje su pod kontrolom vlasnika. Preporučuje se vakcinacija mačaka protiv besnila posebno ako žive u prigradskim područjima i selima.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno nas kontaktirajte

Kontaktirajte Nas
Go to Top